Velika i opasna zabluda mnogih vozača

Zimska šara nije za vrućinu

Uoči svake letnje sezone putovanja stručnjaci podsećaju vozače zašto tokom vrelih dana na automobilu treba imati letnje pneumatike. Uprkos tome, istraživanje jednog našeg medija je pre dve godine pokazalo da čak trećina vozače ne menja gume 1. aprila, već i na letovanje kreće sa zimskim pneumaticima

Srpski vozači su po mnogo čemu specifični, a jedna od najčešćih mantri koje ponavljaju jeste ona da su proizvođači i prodavci izmislili letnje gume samo da bi im uzimali novac. Uostalom da je tako, njihov najčešći argument, valjda bi Zakon o bezbednosti saobraćaja to propisao, kao što je odredio da se od 1. novembra do 1. aprila mora voziti sa zimskim pneumaticima. Kakav danak neznanju, rekli bi stručnjaci, ali badava, neki su uporni i tvrdoglavi. Da jesu pokazalo je mini-istraživanje jednog beogradskog časopisa. Naime, naše kolege su na velikom parkingu proveravali koje gume se nalaze na vozilima, i to u danu kada je temperatura uveliko bila iznad 30 stepeni celzijusa, a prve grupe turista su se brčkale na Halkidikiju. Poražavajuć je bio podatak da je trećina vozila na sebi još uvek imala zimske gume, a leto je uveliko počelo. U želji da i mi damo svoj doprinos vašoj bezbednoj vožnji i putovanju do mora, podsećamo vas šta su pokazala ozbiljna ispitivanja i koji su to naučni argumenti zašto zimske gume ne bi trebalo koristiti tokom letnjih dana.

Tajna u smeši

Uslovi na kolovozu tokom letnjih dana nisu isti kao za vreme zime kada je put prekriven snegom, ledom ili poledicom. Guma, često ne šira od našeg dlana, jedina je veza automobila i podloge, što automatski znači da ako ta veza nije ostvarena kako je zamišljeno – čitaj pravilno prianjanje pneumatika na kolovoz, može doći do problema. Uostalom, zamislite sebe da po letnjoj žezi na kamenitoj plaži hodate u krutim, debelim zimskim čizmama umesto u savitljivim patikama ili espadrilama. Kramponi vaših “kanađanki” biće neobično tvrdi i ostavljaće trag, znači trošiće se, na svakoj iole oštrijoj ivici, dok će se mekani đon patika prilagođavati podlozi. Tako je upravo i sa gumama na vašem automobilu.

Naime, zimske gume su napravljene od mekše smeše (na bazi silike) i predviđene su za vožnju kada su na kolovozu sneg ili poledica. Čim tempertura pređe 7 stepeni celzijusa menjaju su osnovna svojstva, i guma postaje tvrđa. Osim toga, sama šara na zimskom pneumatiku je drugačija i sastoji se od većeg broja izbočina (takozvanih lamela), a paralelni kanali su dublji jer su namenjeni da odvode vodu. Zato se zimske gume na višim temperaturama brže troše i to najviše pri žustrom kočenju, skretanju i ubrzavanju. Umesto da celim gazećim slojem naležu na kolovoz one se deformišu i uvijaju jer trpe enormne temperature koje tokom leta na kolovozu mogu iznosti u najtoplije doba dana i preko 50 stepeni. Nasuprot njima, letnje gume imaju smešu koja ih čini tvđim i optimalnim za vožnju po užarenom putu.

Zašto vožnja leti sa letnjim gumama nije obavezna, pitanje je za zakonodavca, ali ako bi se slušali profesionalci dileme nema. Naime, čitav niz praktičnih testova je pokazao i dokazao da je tokom vrelih dana izbor letnjih guma sasvim opravdan i sa ekonomskog ali i sa bezbednosnog stanovništa. Pre svega, rađeni su testovi koji su pokazali kako se zimske gume ponašaju prilikom kočenja na vrelom letnjem asfaltu, prolasku kroz krivinu ali i koliki nivo buke one stvaraju. Kada pogledate rezultate testa koji su napravili stručnjaci iz Slovenije (po uzoru na sličan test nemačkog ADAC-a) sve će vam biti jasno. Samo najtvdokorniji će ostati pri odluci da ne menjaju zimsku obuću svom ljubimcu.

Duži put kočenja

Najosnovniji pokazatelj kako se gume ponašaju na vrelom asfaltu jeste test kočenja pri brzini od 100 km/h. Meren je put kočenja na istom automobilu najpre sa zimskim, a zatim sa letnjim pneumaticima. Kada je na točkovima imao zimske gume automobil se na potpuno suvoj podlozi zaustavio nakon 48,6 metara. Na istom testu, ali ovog puta sa letnjim gumama, put kočenja je bio celih devet metara kraći. Šta to znači upraksi. Pa znači da ukoliko vozilo ispred vas na autoputu iznenada počne da koči, a vi ste iza njega na primer na 45 metara, nećete uspeti da izbegnete sudar. Lošije rezultate zimske gume su pokazale i na istovetnom testu ali je ovog puta kolovoz bio mokar (simulirana je situacija kada pada kiša). Automobil sa zimskim gumama se zaustavio nakon 60,7 metara, dok je put kočenja sa letnjim pneumaticima iznosio 56 metara, ili skoro pet metara manje.

Drugi vrlo važan test odnosio se na stabilnost, tačnije kako se vozilo ponaša u krivini. Merena je prosečna brzina prolaska kroz istu krivinu, sve do granice kada vozilo ozbiljno preti da se oduzme kontroli. Zadatu krivinu vozilo sa letnjim gumama je prolazilo prosečnom brzinom od 102,6 km/h, a sa zimskim sa 100,9 km/h. Možda ovo ne deluje kao velika razlika ali potvrđuje da su zimske gume nestabilnije od letnjih po suvom i toplom asfaltu. Možda baš tih dva kilometara čini granicu bezbednog prolaska od granice prevrtanja, posebno ako je je vozač umoran ili neiskusan.

Druga vrlo važna ispitivanja stabilnosti tiču se akvaplaninga. To je ona neprijatna situacija kada točak u jednom trenutku izgubi prianjanje i klizi po sloju vode koji se nalazi između kolovoza i gume. Kada je kolovoz mokar ili kada pada kiša lenja guma će se mnogo bolje ponašati, tačnije, njen dizajn je ustrojen tako da kanalići i šare na gazećem sloju brže odvode vodu sa gume i tako omogućavaju stalan kontakt točka i podloge, a time i upravljivost. Ovo je posebno važno na autoputu gde su veće brzine i gde samo sekund klizanja po vodenoj podlozi može da vas odvede na bankinu ili zaštitnu ogradu. Savet stručnjaka je da osim što treba da imate letnje pneumatike na točkovima, u toj situaciji odmah skinete nogu sa papučice gasa, čvrsto držite volan i ne manevrišete levo-desno. Automobil će prebaciti težište napred i tako omogućiti ponovo kontakt točkova i kolovoza.

Buka (ni)je u modi

Jedan od parametara koji utiču na bezbednu vožnju jeste i nivo buke koju stvara automobil odnosno, osećaj komfora u kabini kada se automobil kreće. Niko ne voli da čuje brundanje i grebanje već samo fijuk vetra kada pritisnete papučćicu gasa. Merenje buke na ovom testu pokazalo je da je pri brzini od 80 km/h na automobulu sa letnjim gumama buka 70,6 decibela, dok je sa letnom obućom buka smanjena na 67,3 decibela. Možda će neko reći da se problem rešava tako što pojačate muziku sa radia, ali imajte na umu da tako smanjujete mogućnost da na vreme čujete druge vozače koji vas na nešto upozoravaju ili opominju.

Kada se sve ovo ima u vidu jasno je da zbog nešto većeg ulaganja u set letnjih i set zimskih guma, ne vredi rizikovati bezbenost. Ako još uvek niste stavili letnju obuću, a nameravate na more, možete nam se slobodno obratiti jer Auto Dragstor ima u ponudi najkvalitetnije letnje pneumatike renomiranih proizvođača, a u toku je poseban popust za pojedine modele. Naš stručni tim vam je na raspolaganju 24/7 i sigurno će vam ponuditi najoptimalnije rešenje.

Test kočenja na suvoj podlozi i Test kočenja na mokroj podlozi