Da li je bolje putovati danju ili noću

Ovo doba godine kod vozača javlja večitu dilemu da li na putovanje ka moru treba krenuti noću ili je pametnije to činiti tokom dana

Povećan broj vozila na autoputevima i gužve na graničnim prelazima najbolji su dokaz da je turistička sezona u zamahu i da se približavamo čuvenom špicu koji traje od sredine jula do polovine avgusta. Puni iščekivanja zasluženog odmora, prvog pravog nakon pandemije Kovida, vozači proveravaju stanje svog ljubimca, kontrolišu dokumenata (nabavljaju zelenu kartu i sl.) a javlja se i iskonski strah da li će svi koferi, torbice i ostale drangulije moći da stanu u prtljažnik. Ujedeno se javlja i dilema u koje doba dana krenuti na put. Dok je polovina decidna i uverena da  je najbolje putovati noću, druga polovina smatra da je dnevna varijanta bolja, imajući na umu onu narodnu izreku „dan je za sve, a noć za spavanje i uživanje“. Ukoliko još uvek razmišljate da li je bolje putovati pod zvezdanim nebom ili tokom dnevne svetlosti podsećamo vas na neke praktične savete i mišljenja stručnjaka i psihologa.

Prednosti dnevnog putovanja

Kao glavni argument da se na putovanje kreće danju, stručnjaci ističu biologiju, tačnije nepobitnu činjenicu da je ljudski organizam ustrojen tako da bude na vrhuncu kada je sunce na nebu. Jednostavno rečeno, ako 360 dana u godini noću spavamo a danju radimo, zašto bi odlazak na odmor bio izuzetak. Tokom dana svetlost nas podstiče i omogućava da se bolje koncentrišemo na saobraćaj i vožnju. Moć zapažanja predmeta i okoline je na maksimumu kao i predviđanje, što je vrlo važno kako bismo na vreme izbegli neprijatne situacije. Kao najveća mana dnevne vožnje ističe se visoka temperatura. Ovaj problem se lako rešava, jer danas skoro da nema automobila koji nije opremljen klima-uređajem. To što će vam automobil trošiti desetak odsto goriva više, nije nikakvo opravdanje, jer ko štedi na tome, možda je bolje da i ne kreće na put od hiljadu i kusur kilometara. Takođe, kad kažemo putovanje danju, to ne znači da treba da krenete u podne već da malo poranite. Uostalom, ko u 6 sati ujutru krene iz Beograda na Halkidiki, već posle desetak sati umerene i bezbedne vožnje sa svim pauzama i zadržavanjem na granici, može da uživa u morskim radostima. Činjenica je da preko dana na putevima više vozila, ali realno gužve nema, osim u ekstremnim slučajevima kao na primer, kada se dogodi neka saobraćajna nezgoda ili slično, ali pretpostavke i nagađanja nikada ne mogu biti argument s težinom. Uostalom, do spomenutog Halkidikija 90 odsto trase je autoput, pa nema bojazni od sporih vozila ili kamiona. Najveći argument vozača koji vole noćnu vožnju su nervozna deca. Doduše jeste da kenjkavi mališan, ili dvoje njih, mogu svojom bukom i ponašanjem ozbiljno da dekoncentrišu vozača ali zato planirajte gde bi trebalo napraviti pauzu, gde bi moglo da se skrene s puta i vidi nešto zanimljivo. To će ne samo obogatiti vaše putovanje, već će ga i mališanima učiniti zanimljivijim i manje napornim. Saobraćajni stučnjaci smatraju da je vožnja danju povoljnija i zbog drugih praktičnih razloga. Na primer, u slučaju da vam zatreba lekarska pomoć ili vas iznenada zaboli zub, sve je mnogo lakše obaviti danju, čak i u manjim mestima koja su uzput. Takođe, lekari savetuju osobama koje nose naočare ili sočiva da isključivo voze po dnevnoj svetlosti, jer tako smanjuju naprezanje i umor. Ako imate suvozača sa probnom vozačkom dozvolom, nije loše da ga iskoritite a vi se odmorite, što ne možete učiniti noću jer ova kategorija vozača ne sme da vozi tokom noćnih sati. Osim toga, sva mesta za odmor kao i pumpe rade, a otvorene su i prodavnice rezervnih delova, auto-servisi i vulkanizeri.

Jedan od dva ozbiljna argumenta za izbegavanje vožnje danju jesu putarski radovi zbog kojih ima obustava saobraćaja. Međutim, ako dobro isplanirate putovanje i informišete se na vreme na specijalizovanim sajtovima, sigurno nećete doći u situaciju da na otvorenom putu stojite u koloni sat ili dva, po najvećem suncu. Drugi razlog su moguće gužve na naplatnim rampama i graničnim prelazima, ali ko ima TAG za elektronsko plaćanje putarine u Srbiji i Severnoj Makedoniji i ko izabere radni dan pre podne, verovatno će izbeći i ove zamke.

Borba protiv sna

Kao što smo već rekli, lekari ne preporučuju vožnju u noćnim uslovima, što svakako ne znači da su izričito protiv. Pre nekoliko godina u zemljama Evropske Unije je sprovedneo istraživanje koje je pokazalo da skoro trećina vozača ima bojazan od noćne vožnje, i da nerado sedaju za upravljač kad padne mrak. Verovatno je i kod nas slična situacija, ali kao što rekosmo, skoro polovina vozača na more putuje noću. Njihovi argumenti su prijatnije temperature i manje gužve u saobraćaju i na graničnim prelazima. To je legitimno pravo, međutim, problem je što mnogi zaboravljaju da je vožnja pod zvezdama mnogo napornija od vožnje danju. Zato stručnjaci ponovo potežu pitanje naše biologije, konkretno pojavu umora kao najvećeg neprijatelja. U želji da što pre stignu do morske obale, jedan deo vozača čini opasnu grešku kada odmah nakon završetka radnog vremena, bez dovoljno odmora, iste večeri polaze na put.

Da je noć mnogo rizičnija za duže putovanje, slažu se i stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja. Podsećaju da naše telo ima biološki sat, koji je ustrojen tako da tokom noći spavamo, ali kvalitetno. Naime, takozvano dnevno i uobičajeno noćno spavanje, nisu isto. Biološki sat tek negde oko 21 sat naveče, znači kada je napolju mrak, počinje da luči hormon melatonin. Ovaj hormon nas čini pospanim i priprema naše telo za noćni odmor. Zato je rizik od saobraćajne nezgode u noćnim uslovima čak 15 puta veći, a posebno je izražen između dva sata posle ponoći i šest ujutro. Sklapaju nam se oči, zevamo, opada koncentracija i pojačava se negativno reagovanje na svetlo farova a neretko dolazi i do kratkotrajnog sna. Koliko je to opasno najbolje svedoči podatak da pri brzini od 130 km/h na autoputu, za samo tri sekunde koliko traje san vozača, automobil pređe put od 108 metara, i to bez ikakve kontrole.  

Da bismo donekle kontrolisali naše telo, neophodno je da češće pravimo pauze a nakon četiri sata putovanja i duži odmor od najmanje pola sata. Imajte na umu da nedostatak sna usporava naše reflekse a sposobnost uočavanja predmeta u okolini puta pada za preko pola. Oni kojima smeta dečja graja pa zato voze noću, moraju imati na umu da tišina u kabini ali i monotone aktivnosti tokom vožnje (posebno ako se oslonite na tempomat) dovode do pada koncentracija i ubraznog javljanja pospanosti što obično rezultira mikro-snom. Nije zgoreg podseti se da je noću teže dobiti medicinsku ili neku drugu vrstu lekarske pomoći. U slučaju malera sa vozilom, neće vam mnogo od koristi biti ni pomoć na putu jer auto-servisi ne rade non-stop pa ćete uslugu mehaničara ili neophodni rezervni deo, moći da dobijete tek kada svane.
I na kraju, vremenske nepogode pre svih kiša, dodatno smanjuju vidljivost i pojačavaju osećaj umora kod vozača. Ovo su samo bili neki argumenti za i protiv vožnje noću, odnosno danju, ali kako god da odlučite imajte na umu da je putovanje deo odmora, pa nemojte žuriti i uživajte sa svojim saputnicima u njemu, a mi vam želimo srećan put, jer nama iz Auto Dragstora je važno da bezbedno stignete na odredište.